ako te ikada upoznam

ako te ikad upoznam

biće to

kao biće

kad upozna sebe

bez velikog rukovanja

više kao

kad više

od jednog osmeha nekome pružiš

ako se desi

biće slično

kao kad žmureći

tražiš lepo lice u gomili

ti ćeš reći

da je sasvim u redu

stajati u redu

ako čekaš nešto veliko

u deficitu straha

i suficitu želje

ja ću ti prići

i pokazati

da sam beskonačna

kada plešem u paru

a sve drugo je nevažno.

BLOKADA

u kičmi

u cirkulaciji bez mozga

kako me nervira

kada mi prsti blokiraju

BLOKADA

u momentu

kada je potrebno biti 

bez zidina

kada ti treba

malo jezika

kada ti treba

prostor bez stida

BLOKADA

je blede boje

ne da ti 

da promeniš orbitu

ne da ti

da ja 

da ti

da biti

da kada

imaš potrebu

a nemaš želju

kada imaš kišobran

a sunce ubija

a ti sediš

na klupi

između dve neupaljene šibice.

stvar je u kolenima

kad se osloniš na desno koleno

slobodno možeš

podići zategnutu ljušturu

koja ti ne dopušta

da razumeš

šta je sivo a šta kiša

to nije teško

ponavljaš sebi

to nije teško

a u kolenu je hrskavica

ume da kleca

do pola tirkiz

od pola usamljenost

kameleon živi od nijansi

kao što ti živiš od ubeđenja

a ja od verovanja

plastike

i

dopamina

klasike 

i

sekundare

dodirivanja kolena

širenja nogu

uvrtanja kose

to je oslonac.

ili 

samo oslonac.

idu dani jebiga

Na klupi pored mene sede tri penzionera. Dva bosanca i jedan neopredeljeni.
Jedan je mršav, ima naočare ogromne dioptrije.
Drugi je proćelav ali vrlo se lepo drži za svoje godine.
Treći je debeo, ima kačket, mp3 plejer oko vrata i torbicu u kojoj nosi čokoladice.

Kako si veliki Rajko gospodine?

Evo šećer mi je 5 i po, dobro je.
Ti?

Evo bio na starom buvljaku. Starudije, sve đubre jebote.

Pa da, kontejner im je glavni izvor nabavke.
Još malo pa ćemo da imamo i kontejner stranku.

Ako do tada ne ubiju Dačića.

Ma neće ga bre oni. To ti sve prijatelju ide iznutra, pa ga ovi napadaju a to su u stvari isti ovi što ga čuvaju.
I onda smo zapravo mi najveće budale.

Sve se bre poremetilo. Evo danas ne možeš ni da se udaš a ni da se oženiš kako treba.
Ranije se sve to lepo znalo. Vidiš šta dobijaš.
Danas - mačka u džaku.
Ne znaš da li je neka rospija ili je samo malo jebiga bolesna u glavu.

Pa to,to...
A kako si ti junače? (obraća se trećem penzioneru)

Evo super. Bio juče do ove radnje zdrave hrane tu u komšiluku.
Zamisli, imaju neke bobice iz inostranstva.
Leče metabolizam...
Pa leče ovaj kako se zove artritis..
Pa onda...leče... kosti.
Pa leče starost...
Pa kaže da leče želudac, creva da ti rade,ono redovno..
Ma nema šta ne leče. To ti je sve ovo kao prirodno.
I tako...

Idu dani jebiga...

razumevanje

kad je sunčan dan

ja ga oslobodim lanaca

i hitamo tako betonima

moj bicikl i ja

nije nas briga

šta govore skeptici prolaznici

jer se guramo i stiskamo

moj bicikl i ja

mogu njime da upravljam

on liže moja stopala 

uzajamno se iskorišćavamo

moj bicikl i ja

i nema tog mesta

na koje se ne može stići

ako imaš dovoljno dobar

međunožni užitak

razumemo se.

 moj bicikl i ja.

ko?

kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer  kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo jer kriv je sistem jer krivo je društvo 

leti leti leti

Strah u vezi sa golubovima počeo je još u detinjstvu.
Još kao mala sam osetila nešto vrlo jezivo kada sam imala priliku da vidim starije žene i muškarce kako hrane golubove. Par sivih primeraka se gega oko starije osobe dok ova baca osušeni hleb iz neke kese koja joj samo za to služi.
Metod hipnoze usamljenih ljudi. 

Druga stvar, postoji nešto čudno u izrazu lica osoba koje su u poziciji dobročinitelja i hranitelja životinja. Smeškaju se samozadovoljno, nekako uspaljeno. Prija im što se golubovi guraju i gaze u želji da se što više približe spasitelju sa hranom. Verni podanici. Pernati prijatelji. Jedu i vole te.

A životinje su tu dok ima hrane. Posle toga se postepeno raziđu. Odlete na svoju stranu. Dok sreću ulične hodače, gledaju ih sa očekivanjem. Kada shvate da neće dobiti komad hleba ili kokicu, javljaju svojim prijateljima u krošnjama da seru po ljudima. 

Ne može niko da mi kaže da se neki golub u svom životu nije namerno posrao čoveku na glavu.

Moram da priznam, zavidim im na toj mogućnosti.