(po)noćno viđenje

bezbedno je

da pokažeš kako zapravo dišeš

da se gleda u mraku

jer prija na koži

pomisao na odlazak

čini se glupom

ponoć je kada

se uzajamna pomoć

sastoji u osloncu

na istu tačku kreveta

mišljenje o važnosti

je precenjeno

stakleni krov

i malo vode

cigareta dve

sa primesama završetka dana

sam u svom društvu

društven u svojoj samoći

čovek zna da noć

nosi neki drugi zakon

slobodno diše

mekše spaja

lakše izgovara

spontano voli

sebi prašta

otvara telo

spreman je na jače

potrebno je više

nije mu teško.

Hej! 

Nije mu teško!

postoje takvi ljudi.

kada neko pogleda kroz rupu

ključaonice

i ukrade momenat

tuđeg doma

gde skriveni patuljci vode život

kada niko ne vidi

kada neko čučne

u travu

i pronađe detelinu sa tri lista

pa joj šapne

da je baš ona posebna

kada neko vidi

na sred široke ulice

ježa

kako pleše sam

pa mu pruži ritam

da bi pronašao pokret

kada neko ima viška radosti

u pupku

pa se uhvati za stomak

i nasmeje

jer zna da je to to

kada neko zna

da je kraj početak

 ljubav prema sebi

odgovornost prema želji

 lepota prema sreći!

kada želim sve

mislim 

na 

tebe

mislim 

o 

tebi

mislim 

na 

tebi

mislim 

u 

tebi

mislim 

zbog 

tebe

mislim 

jer

mislim 

sa

mislim 

kroz

kako god legnem

žulja me jastuk

kafa mi nije 

dovoljno gorka

mrsi se kosa

u usamljene prste

dovoljno?

nije mi dosta

kada želim sve!

toliko i samo

toliko od mene

samo za sunce

crveno

toliko mnogo

samo za malo

lavande

toliko sati

samo za vreme

peska

toliko stvari

samo za stvari

čarobne

toliko želje

samo za potrebe

tela

toliko ljudi

samo za sitnice

bića

toliko slobode

samo za slani

obraz

toliko mmm

samo radi mmm

toliko zelene

samo za momenat

lude glave

samo toliko.

nemam vremena.

nemam vremena da popijem kafu s tobom.

nemam vremena da učim.

nemam vremena da čitam novine.

nemam vremena da tri puta dnevno prošetam psa.

nemam vremena da se probudim.

nemam vremena da se raspravljam.

nemam vremena da budem u realnosti.

nemam vremena da slušam kako mi ljudi govore šta bi trebalo da uradim.

nemam vremena da govorim ljudima šta bi trebalo da urade.

nemam vremena za drugaricu iz osnovne škole.

nemam vremena da kupim peronsku kartu.

nemam vremena da sačekam "samo malo".

nemam vremena da se gospođa ispred mene odlučuje između bele i ljubičaste.

nemam vremena  za celu cigaretu dok čekam autobus.

nemam vremena da čekam dan kad budeš prestao da piješ.

nemam vremena za nepružanje dovoljno ljubavi.

nemam vremena za objašnjavanje zašto je nešto u redu.

nemam vremena za bolje - sutra.

nemam vremena za celu jutarnju kafu.

nemam vremena da čekam da mi život počne.

nemam vremena za zahvalnost.

nemam vremena za sebe od tebe, nje, njega, njih,sebe.

nemam vremena da pamtim rođendane.

nemam vremena da ne razmišljam.

nemam vremena da radim.

nemam vremena da uživam.

a jutro je.

ako te ikada upoznam

ako te ikad upoznam

biće to

kao biće

kad upozna sebe

bez velikog rukovanja

više kao

kad više

od jednog osmeha nekome pružiš

ako se desi

biće slično

kao kad žmureći

tražiš lepo lice u gomili

ti ćeš reći

da je sasvim u redu

stajati u redu

ako čekaš nešto veliko

u deficitu straha

i suficitu želje

ja ću ti prići

i pokazati

da sam beskonačna

kada plešem u paru

a sve drugo je nevažno.

BLOKADA

u kičmi

u cirkulaciji bez mozga

kako me nervira

kada mi prsti blokiraju

BLOKADA

u momentu

kada je potrebno biti 

bez zidina

kada ti treba

malo jezika

kada ti treba

prostor bez stida

BLOKADA

je blede boje

ne da ti 

da promeniš orbitu

ne da ti

da ja 

da ti

da biti

da kada

imaš potrebu

a nemaš želju

kada imaš kišobran

a sunce ubija

a ti sediš

na klupi

između dve neupaljene šibice.