nisam zaboravila

ispod duge plave kose

uvijene

ispod mrežastih čarapa

i mnogi bi rekli

prekratke suknje

ispod usana

umočenih

u med, sjaj i spermu

ispod svih lajkova

oblizivanja muškaraca

preko ramena

pogleda u tvoje butine

kada dođeš kući

i pomisliš, jebote, kako me bole pete
opet se nisam jebala

boli me

voli me

koja sam tu i nisam zaboravila

zbog čega ti pulsira breg

mene koja nikada neću zaboraviti

da si meso, smeh i nada

kada skineš te mreže

i crveni lak

dođi u krevet

da se samozagrlimo

možeš i da se isplačeš

od dosade i napaljenosti

ja ću ti ostaviti pakovanje maramica

20 dinara

mala cena za podršku

lepo i teško.

ni tuga

ni bes

možda strah

nesigurnost

nedostajanje nečega što nije bilo

zbunjenost sobom

znaš šta daljenje

kadanje i kudanje
samo eto
ustati

kad među ljudima

ne znaš kako da dišeš ili gledaš

pa staviš ruke u džepove od jakne

 sunčani dani
i pune klupe

trebalo bi da te vesele sitnice

jer ti nije hladno

imaš zavese

imaš zumbule na stolu

a opet je nekada teško voleti se(be)

lepo i teško

promena.

ide

i kad je frka i kad misliš da se ništa ne dešava

misliš, to sam stara ja još uvek

na žalost

ili sreću

zabluda

je zimski san u kojem je lako ugrejati se

pa dobro je, kažeš

kada ti neko postavlja pitanja

ali

(u) tebi se budi

i nema tog realnog razloga

opravdanja, okolnosti i situacije

koji bi dokazali

da je strah veći od potrebe

trgaš se iz čaure

a naivno si mislila
da je jesen doba opadanja lišća

lepo te molim.

ne proseravaj se

molim te

mnogo mi je teško 

da te pustim

da sada ovde izlivaš gluposti

ja znam da bi ti imala mnogo toga da kažeš

ali se plašiš

pa brišeš

da li je glasno

biraš reči previše

pa nije autentično

pa je previše lično

previše je uticaja

i buke 

koja dolazi sa druge strane ogledala

kad počneš sa onim

šta će ko reći

da li je gramatički dobro

da li je to to

da li si zadovoljna rezultatom

od tih dilema

zaboli me 

a za te dileme 

zabole me

dugo se znamo

samo se ti ne znaš

mislim znaš se

nego ne znaš da se čuješ

sa proseravanjem molim te dosta

ili reci ili nemoj

iz prijateljske namere

kao ja sebi 

disfunkcija.

 u javnim prostorima

kao da gleda

samu sebe

sa druge pozicije

koja je jača

ona

potreba za plakanjem

na početku grla

što ne izlazi

kaže 

da nema realnog razloga

uvučena glava

skenira situacije i ljude

ometa rad jajnika

i bubrega

pri šetnji po trotoaru

opere čizme u bari

dostupna samousluga

kao kad meri voće u supermarketu

ili čita sajtove o strahu 

u nadi da 

je samopomoć
funkcionalna

ne ume

ali bi volela

korak.

korak počinje iz kukova

i volje da se krene

u napred ili u nazad

sa oklevanjem u stranu

možeš kroz lišće

možeš ka pozornici

ili u zagrljaj

u baru

u krevet

u novo
u sigurnost
u dan i/ili noć

iz straha

iz moranja

iz neznanja

iz želje i/ili potrebe

radi obilaženja

radi presecanja

samostalno

ili ne

sa da i sa ne

sa telom i glavom

sa telom ili glavom

sa maskom ili bez

sa tobom
sa sobom

i sada
bez ili

iskrena.

ako ćemo realno

nikada nisi bila iskrena

niti si rekla šta te boli

i zašto si toliko besna

zašto sa ljudima

ne voliš da razgovaraš

da postojiš u njihovom prisustvu

koliko ti je nelagodno

kada si sa sobom

sama

u paru

i nisi iskrena 

kada kažeš nekome

da ga voliš 

jer ne znaš šta je to

a htela bi

možda najviše na svetu

to nije laž

ali nisi iskrena

u samopriznanju

da voliš bizarnost

i erotiku

humor i ljubav

da se razlivaš i curiš od emocija

ti bi htela da si drvo

ali si u stvari piljevina

što lakše gori i izgara

što je isto ali nije

ti bi da ti bude bolje

i bilo bi

samo kada bi mogla 

da budeš iskrena