buđenje

Razmišljam već neko vreme o buđenju i evo šta sve mislim o tome:

Ja se trudim da se budim.

I često se vrtim oko divljeg kestena.

I često mi padaju kukavičja jaja na glavu.

Pa sam onda ulepljena i svi mi se smeju.

A niko ne voli da se ulepi.

Ljudi se često ulepe,slepe i zalepe.

I ne znaju kada je dosta lepila.
Ne znaju ni da puste.

I onda im taj lepak uđe kroz nos do mozga.
Pa im se ljudi smeju.
A niko ne voli da mu neko uđe u mozak.

A neki ljudi su odlučili da mozak koriste samo malkice.

I onda počnu da govore ono što misle.
Pa se posvađaju sa svetom.
I onda im se ljudi smeju.
Jer niko ne voli da čuje istinu.

A istina je nekada, u stvari neistina.

Trebalo bi da s vremena na vreme to izgovorimo.

Sebi.

Pa vasioni.

Sebi.

Pa vasioni.