Žozefina ima 71. godinu. Celog života živi skučena u slojevima odeće kojima pokriva svoje telo.
Naučena je da je to jedina obaveza koju ima prema njemu - da ga pokrije.
Žozefina se nikad nije dodirivala. Ona nikada nije uzela ogledalo i stavila ga među noge. Imala je često pomisli o tome ali joj je delovalo suviše bezobrazno. Plašila se da njena majka ne uđe u kupatilo u tom momentu. Plašila se da je bog ne kazni. Plašila se da je otac ne istuče. Najviše se plašila da joj se slučajno ne svidi ono što bi u ogledalu videla.
Kada je imala 28 godina doživela je prvi orgazam. Posle te noći išla je da se ispovedi.
Imala je iza sebe jedan brak i jedan razvod.
Nijedno dete.
Iz tog braka ponela je kauč, modle za kolače, (iskorišćen) brijač, požutelu venčanicu, šporet sa pokvarenom ringlom, teglu pekmeza od šljive, knjigu samopomoći u menopauzi, iznošene gaće, par slika, par razglednica, osušenu ružu i osušenu vaginu.
Nijedan orgazam.
Žozefina ima 71. godinu.
Vozi se gradskim prevozom i ne plaća kartu.
Pije kafu sa ratlukom.
Priča sa televizorom.
Ima par prijateljica sa kojima razmenjuje recepte, umrlice i par tračeva.
Misli da joj treba veštački kuk.
Uvek nosi bar tri sloja odeće.
Tri sloja griže savesti.
Tri sloja sažaljenja.
Ali se nasmeši kada u punom autobusu prdne, a niko ne zna da je to baš ona uradila.
Taj osmeh i osećaj slobode je samo njen.
