Pre par dana sam u parku videla tročlanu porodicu. Majka i otac i njihov sin.
Dete je plakalo iz nekog razloga. Monolog koji je otac održao glasi ovako:
Jao daaj, pa Marko što plačeš? Vidi kako te svi gledaju. Ceo park gleda sad u nas i govori " Vidi onog dečaka tamo kako plače". Cmizdriš tu ko neka devojčica.
Marko, svi bulje u tebe!
Sada će ovi ljudi ovde da zapamte ko si ti i kad sledeći put dođemo svi će da govore "Pa to je onaj mali što stalno plače"!
Ne smeš da plačeš tu ko neka sekapersa. To se ne radi. Sramotiš i sebe i nas ovde. Jao Marko, Marko...
Marko ima oko četiri godine. U parku je bilo par ljudi na ponekojoj klupi. Niko nije gledao ni u Marka ni u njegove roditelje. Majka nije ništa rekla, samo je sina vukla za ruku i besno išla ispred njega.
Dete je plakalo iz nekog razloga. Monolog koji je otac održao glasi ovako:
Jao daaj, pa Marko što plačeš? Vidi kako te svi gledaju. Ceo park gleda sad u nas i govori " Vidi onog dečaka tamo kako plače". Cmizdriš tu ko neka devojčica.
Marko, svi bulje u tebe!
Sada će ovi ljudi ovde da zapamte ko si ti i kad sledeći put dođemo svi će da govore "Pa to je onaj mali što stalno plače"!
Ne smeš da plačeš tu ko neka sekapersa. To se ne radi. Sramotiš i sebe i nas ovde. Jao Marko, Marko...
Marko ima oko četiri godine. U parku je bilo par ljudi na ponekojoj klupi. Niko nije gledao ni u Marka ni u njegove roditelje. Majka nije ništa rekla, samo je sina vukla za ruku i besno išla ispred njega.
Lekcije iz ove priče:
Sramota je plakati.
Još je veća sramota plakati ako nisi devojčica.
Sramota je kad te svi gledaju.
Roditelji znaju najbolje.
Slušaj svoje roditelje i ne budi sramota.
No comments:
Post a Comment