Wednesday, April 12, 2017

lepo i teško.


ni tuga
ni bes
možda strah
nesigurnost
nedostajanje nečega što nije bilo
zbunjenost sobom
znaš šta daljenje
kadanje i kudanje
samo eto
ustati

kad među ljudima
ne znaš kako da dišeš ili gledaš
pa staviš ruke u džepove od jakne
 sunčani dani
i pune klupe

trebalo bi da te vesele sitnice
jer ti nije hladno
imaš zavese
imaš zumbule na stolu

a opet je nekada teško voleti se(be)
lepo i teško




Tuesday, October 4, 2016

promena.

ide
i kad je frka i kad misliš da se ništa ne dešava
misliš, to sam stara ja još uvek
na žalost
ili sreću

zabluda
je zimski san u kojem je lako ugrejati se
pa dobro je, kažeš
kada ti neko postavlja pitanja

ali
(u) tebi se budi
i nema tog realnog razloga
opravdanja, okolnosti i situacije
koji bi dokazali
da je strah veći od potrebe

trgaš se iz čaure
a naivno si mislila
da je jesen doba opadanja lišća







Saturday, April 30, 2016

lepo te molim.

ne proseravaj se
molim te
mnogo mi je teško 
da te pustim
da sada ovde izlivaš gluposti

ja znam da bi ti imala mnogo toga da kažeš
ali se plašiš
pa brišeš
da li je glasno
biraš reči previše
pa nije autentično
pa je previše lično

previše je uticaja
i buke 
koja dolazi sa druge strane ogledala

kad počneš sa onim
šta će ko reći
da li je gramatički dobro
da li je to to
da li si zadovoljna rezultatom
od tih dilema
zaboli me 
a za te dileme 
zabole me

dugo se znamo
samo se ti ne znaš
mislim znaš se
nego ne znaš da se čuješ

sa proseravanjem molim te dosta
ili reci ili nemoj

iz prijateljske namere
kao ja sebi 


Friday, January 15, 2016

disfunkcija.

 u javnim prostorima
kao da gleda
samu sebe
sa druge pozicije
koja je jača

ona

potreba za plakanjem
na početku grla
što ne izlazi
kaže 
da nema realnog razloga

uvučena glava
skenira situacije i ljude
ometa rad jajnika
i bubrega

pri šetnji po trotoaru
opere čizme u bari
dostupna samousluga
kao kad meri voće u supermarketu
ili čita sajtove o strahu 
u nadi da 
je samopomoć
funkcionalna

ne ume
ali bi volela


Wednesday, October 28, 2015

korak.

korak počinje iz kukova
i volje da se krene
u napred ili u nazad
sa oklevanjem u stranu

možeš kroz lišće
možeš ka pozornici
ili u zagrljaj
u baru
u krevet
u novo
u sigurnost
u dan i/ili noć

iz straha
iz moranja
iz neznanja
iz želje i/ili potrebe
radi obilaženja
radi presecanja
samostalno
ili ne

sa da i sa ne

sa telom i glavom
sa telom ili glavom

sa maskom ili bez

sa tobom
sa sobom
i sada
bez ili






Monday, July 6, 2015

iskrena.

ako ćemo realno
nikada nisi bila iskrena
niti si rekla šta te boli
i zašto si toliko besna
zašto sa ljudima
ne voliš da razgovaraš
da postojiš u njihovom prisustvu
koliko ti je nelagodno
kada si sa sobom
sama
u paru
i nisi iskrena 
kada kažeš nekome
da ga voliš 
jer ne znaš šta je to
a htela bi
možda najviše na svetu
to nije laž
ali nisi iskrena
u samopriznanju
da voliš bizarnost
i erotiku
humor i ljubav
da se razlivaš i curiš od emocija
ti bi htela da si drvo
ali si u stvari piljevina
što lakše gori i izgara
što je isto ali nije

ti bi da ti bude bolje
i bilo bi
samo kada bi mogla 
da budeš iskrena

Thursday, February 19, 2015

selektivna "empatija"

- Jadni ovi psi lutalice, baš mi ih je žao. Niko ne zaslužuje da bude tako izbačen na sneg, sam i gladan.
- Šta jadne životinje! A to što su deca bez roditelja, pa ih oni ostavljaju tamo po nekim domovima. Koga zabole za životinje, obratite malo pažnju na prave probleme!

- Jadno ono dete... Ne vidi na jedno oko, roditelji su mu siromašni i još ga stalno kinje u školi, baš mi je nekako žao.
- Ima tako i neki mali cigan, pardon, rom, u mojoj ulici, stalno prosi, nosi pocepane patike, roditelji mu naravno ne rade nigde. Meni ga je isto tako žao kao i za ovo što si...
- Koga bre zabole za cigane? Ko ih tera da rađaju svu tu decu pa posle nemaju para da ih hrane. Što ste se jebali kad nećete da radite neki pošten posao...
Obrati malo pažnju na to!

- E što mi je žao neke žene tu iz zgrade, kad god prođem pored vrata čujem kako se muž dere na nju. Kad se sretnemo u hodniku ona spušta glavu stalno, kontam da je sva modra. Jebote kakve komšije...
- Ima i kod mene jedna takva. Ma ajde molim te... Ako ti se ne sviđa lepo idi. Evo kako ja u svom životu umem lepo da postavim stvari. Niko je ne tera da ostane.
- Ali ova nema para, a i mama joj se valjda odselila ili umrla, tako nešto... Pa zar nije ona tvoja sestra isto tako sa nekim grubijanom u braku?
- A pa to je potpuno druga stvar. Nje mi jeste malo žao.

- Zamisli čuo sam na radiju da će da uvedu jezike nacionalnih manjina u škole. Ej bre! Dete da mi ide u školu sa đarmom... Posle se mali vrati kući i počne kerekeš merekeš...
- Pa šta te briga, mali je pola pola. Neka uči jebote, bolje da ode odavde kad poraste malo, i onako nema nigde posla.
- Pa to ova moja žena i njena familija. Samo mi to još fali. Mali se zove Stefan a ne Ištvan, ima da se zna čiji je!

- Kad sam bio u Amsterdamu video sam dve pederčine kako se ljube. Majke mi e, ne lažem! Idem ulicom i oni se cmoknuli onako odvratno. Alo bato, to je nelegalno!
Derem se ja, niko me ne razume, okreću se u čudu...
Otiš'o sam kući posle da izdrkam na neke lezbejke. Hahahah evo vam ga matori trpači 1:1 !

- Šta ćeš da kupiš ženi za osmi mart?
- Šta ja znam, neki kurac za kuhinju, a ti?
- Pa i ja sam hteo, nego mi glupo to više. To im je neki dan za nekakva prava jebemliga... A svake godine joj kupim nešto za kuhinju, kontam da je sada izvedem negde, da se malo sredi. Nemamo para, nikad nigde ne idemo, nikad da se provede malo, samo kuva jebote, kao neka služavka.
- Kakav si papučar, e znao sam! Razumem ovog Belog, on ima redovan seks, ali ti? Samo ti počni lepo sa njom pa da vidiš ko će da kuva posle toga...
- Pa kuvao sam i ja nekad davno, nego nemam vremena brate sad. A i zaboravio sam malo, mrzi me.
- Znao sam da si pederčina prava. Brate razmisliću da li mi dolaziš na slavu, samo da znaš...

- E gledam neki dan tv i mislim se što mi je bre žao nešto ovog...
- E pun mi je kufer više, stalnog ti je nekog žao! Te nemaju para, nemaju kuću, roditelji im umrli, muž je ostavio, ovo dvoje imaju "probleme u vezi" , ovi bili u nekoj poplavi, ovom neko umro u ratu... moš misliti, stalno kao neki problem.
Kako ti brate mene nije žao?!
- Pa što, šta je bilo?
- Pa ništa brate, ali ti nikad nije žao!