kada sedim u prljavom autobusu i gadim se da rukama dodirujem sedište i šipku
uz jutarnji kofein unosim dim u svoje telo
sedim na stolici satima,pogurena
usputno kupujem hranu. nezdravu hranu.
ježim se po rukama od loših prizora sa tv-a
rukujem se sa ljudima koje nedovoljno poznajem
nekada grlim roditelje
sramota me je svog tela dok prolazim ulicom a neko me ocenjuje
prolazim pored teretane i grize me savest jer ne volim da trčim po traci
imam veliko ogledalo u sobi i samo uveče se gledam gola
šetam se između kvalitetnog i neredovnog seksa
ne plešem više na javnim mestima
zadovoljavam se iz napetosti
lupim se po glavi kada nešto zaboravim
ramena su mi konstantno stegnuta
stavljam ruku preko usta kad se smejem
ne izvlačim krevet uveče. uživam u nedostatku prostora.
koža na rukama mi je ispucala od vetra i boli me.
pokrivam svoje grudi
ne šminkam lice i dopuštam podočnjacima da postoje.
prejedam se pod stresom
imam nizak pritisak i često se osećam umorno i mrzovoljno.
ne volim da šetam tim dugim ulicama.
sviđa mi se kad me svrbi koža od vrele vode posle tuširanja
osećam se tako malom kada stojim zgužvana u prepunom autobusu
nelagodno mi je kada mi neko kaže da lepo izgledam
imam strahove vezane za neku retku bolest
u toku dana zaboravljam na svoje noge i ruke
poštujem granice svog tela
ponekad se samozagrlim
kroz upoznavanje svoje seksualnosti
dozvoljavanja svom telu da ima potrebe
da ima želje
da mu se nešto sviđa i ne sviđa
da to može i treba da kaže
učim ga da voli neko drugo telo
da ne zaboravlja na svoje postojanje
individualnost
nestandardnost
ohrabrujem ga
da nema očekivanja
od svoje uloge
i tuđe pozicije
teško je.
No comments:
Post a Comment