U komšijskom stanu koji je nalepljen na zidove mog stana žive majka i sin. Ona ima oko šezdesetak godina a on oko četrdesetak. Ta činjenica ne bi bila sama po sebi (baš toliko) stresna da oni dnevno po više puta ne ponavljaju par specifičnih rituala.
Sve počinje ujutru u 7 časova sabajle kada gospodin Nezavisni odvrne svoje provrištale zvučnike.
Ova muzika se najbolje čuje iz mog kupatila. Provodeći mnogo vremena u pomenutoj prostoriji uspela sa shvatim koje su njegove omiljene numere.
Gospodin N. voli da sluša Kemala, Čolića, Joksimovića, Draganu Mirković iz mlađih dana i Cecu iz Arkanevolimteipatim faze.
Kada je raspoložen za đusku (takođe u 7 ujutru), pušta Madonu iz mlađih dana, Spice girls (voli sve pesme i ne bi mogao da izdvoji neku posebnu) i ponešto iz Prljavog plesa.
Ova muzika se čuje do drugog sprata (ja živim na petom), a da ne pominjem kako tek odjekuje u mojoj akustičnoj tuš kabini.
I da ne zaboravim omiljeni deo rituala gospodina Nezavisnog - kada mu se neki deo pesme baš mnogo dopada on je u stanju da premotava i ponovo pušta tih fantastičnih 5 sekundi. Po bar 7 puta.
Gospođa Staložena za to vreme ne reaguje. Barem ne nekim zvučnim signalima.
Njen ritual svodi se na sledeće. Sve počinje misterioznim PITANJEM koje ona postavlja svom sinu.
Ja nikada nisam čula kako zapravo glasi to pitanje ali ishod je uvek isti i između redova glasi ovako:
Gospodin N. - Ti nisi normalnaaaaaa. Ajde beži bre. Čuješ šta ti kažem? Beeeeži bre! Ma ajde ti sve znaš. Jeeeeste, jeeeste ti si najpametnija, ti sve znaš. Ajde idi negde tamo i crkni, boli me uvo. Ne uplaćuje se to tamo nego u drugoj zgradi... ne kod njega nego na drugi šalter...eeee pa ooonda nosiš u socijalno.
Ma da da, sve si ti pitala. E ajde ostavi me na miru! Ti mene kinjiš. Daaaaviš me stalno!
Gospođa S. - Ma da da ti sve znaš! E pa niiiiiije tako, e niiiiije! Ne radiš ništa tu po ceo dan, samo se vučeš po kući a meni ćeš da pričaš nešto! Ko je ovde koga rodio!? E sad lepo idem Micu da pitam jer si ti beskoristan!
Gospodin N. - Jebala te komšinica Mica!
Ritual koji vole da upražnjavaju zajedno je vrlo jednostavan. To je smejanje koje traje po dvadesetak minuta. Njegov smeh liči na glas hijene i uzlazni je a njen je više nekako gavrnaski i silaznog je akcenta.
Naizmenično se i porodično smeju. Ja nikada ne znam šta je smešno.
Dok sedim na wc šolji i slušam upražnjavanje rituala ostaje mi samo da trpim i da zaključim :
Ljubav je u malim stvarima.
Nasilje ne poznaje granice.
Čudni su putevi životinje u čoveku.
Sve počinje ujutru u 7 časova sabajle kada gospodin Nezavisni odvrne svoje provrištale zvučnike.
Ova muzika se najbolje čuje iz mog kupatila. Provodeći mnogo vremena u pomenutoj prostoriji uspela sa shvatim koje su njegove omiljene numere.
Gospodin N. voli da sluša Kemala, Čolića, Joksimovića, Draganu Mirković iz mlađih dana i Cecu iz Arkanevolimteipatim faze.
Kada je raspoložen za đusku (takođe u 7 ujutru), pušta Madonu iz mlađih dana, Spice girls (voli sve pesme i ne bi mogao da izdvoji neku posebnu) i ponešto iz Prljavog plesa.
Ova muzika se čuje do drugog sprata (ja živim na petom), a da ne pominjem kako tek odjekuje u mojoj akustičnoj tuš kabini.
I da ne zaboravim omiljeni deo rituala gospodina Nezavisnog - kada mu se neki deo pesme baš mnogo dopada on je u stanju da premotava i ponovo pušta tih fantastičnih 5 sekundi. Po bar 7 puta.
Gospođa Staložena za to vreme ne reaguje. Barem ne nekim zvučnim signalima.
Njen ritual svodi se na sledeće. Sve počinje misterioznim PITANJEM koje ona postavlja svom sinu.
Ja nikada nisam čula kako zapravo glasi to pitanje ali ishod je uvek isti i između redova glasi ovako:
Gospodin N. - Ti nisi normalnaaaaaa. Ajde beži bre. Čuješ šta ti kažem? Beeeeži bre! Ma ajde ti sve znaš. Jeeeeste, jeeeste ti si najpametnija, ti sve znaš. Ajde idi negde tamo i crkni, boli me uvo. Ne uplaćuje se to tamo nego u drugoj zgradi... ne kod njega nego na drugi šalter...eeee pa ooonda nosiš u socijalno.
Ma da da, sve si ti pitala. E ajde ostavi me na miru! Ti mene kinjiš. Daaaaviš me stalno!
Gospođa S. - Ma da da ti sve znaš! E pa niiiiiije tako, e niiiiije! Ne radiš ništa tu po ceo dan, samo se vučeš po kući a meni ćeš da pričaš nešto! Ko je ovde koga rodio!? E sad lepo idem Micu da pitam jer si ti beskoristan!
Gospodin N. - Jebala te komšinica Mica!
Ritual koji vole da upražnjavaju zajedno je vrlo jednostavan. To je smejanje koje traje po dvadesetak minuta. Njegov smeh liči na glas hijene i uzlazni je a njen je više nekako gavrnaski i silaznog je akcenta.
Naizmenično se i porodično smeju. Ja nikada ne znam šta je smešno.
Dok sedim na wc šolji i slušam upražnjavanje rituala ostaje mi samo da trpim i da zaključim :
Ljubav je u malim stvarima.
Nasilje ne poznaje granice.
Čudni su putevi životinje u čoveku.
No comments:
Post a Comment