Thursday, September 27, 2012

Ja ti lepo kažem a ti nećeš da slušaš.

Još jedna godina i kraj?

Da, da.

Oho, pa znači sada je pravo vreme. I kako češ,o čemu si razmišljala?

Pa ne znam još uvek iskreno... Nekako se nadam da će se već iskristalisati prave mogućnosti...

Pa jel si ti normalna!? Kako ne znaš? Pa o tome mora ranije da se misli, da se planira, da se analizira...
Pa čime ćeš da se baviš?

Mislila sam da probam možda preko da odem na neku praksu ili nešto slično.

I da ti prolazi vreme tako a? Nije ti to baš pametno.

Zato i kažem,nisam baš sigurna u ovom trenutku. I to nije gubljenje vremena.

Ej bre vidiš li ti šta se dešava? Kriza jebote, ljudi ostaju bez posla, ne mogu da podižu decu kako treba, nemaju para za more... A ti bi preko da se zajebavaš.

Neću da podižem decu, ni mene nisu nešto posebno dizali kad sam bila mala. Kažem ti lepo da ne znam još uvek. A ja bih preko i da radim i da se zajebavam.

Mnogo si neodlučna. Ne možeš tako u životu. Evo ti lepo vizitka ovog lika iz ambasade, samo se pozovi na mene i nešto će već da se sredi. Mislim posao nije neki ali bar ćeš ga imati.

Pa neću da radim u ambasadi, ne zanima me to.

Vidi, vidi, gopođicu ne zanima. Ko te bre pita šta te zanima.  Nisu danas vremena u kojima treba da se pitaš nešto. Ćuti i prihvati ovo što imaš.

Uvek su vremena da se pitaš nešto. Kažem ti da ne znam još uvek šta želim tačno. Imam neke ideje i znam šta ne želim. A svi ostali izgleda znaju šta bi trebalo da uradim.

Nemoj posle da bude Lepo si mi govorio... Zanosiš se tim svojim sranjima. Misliš da se živi od slobode i ljubavi.

Bolje od slobode i ljubavi nego od tuđih ideja o sopstvenom životu.

Draga moja, videćemo se za par godina. A ti do tada samo deli zagrljaje, piši projekte, misli na bolje sutra i budi srećna.

Dragi moj, vidimo se za par godina. Ti do tada budi vredan rob, ignoriši nedostatak svog seksualnog života, misli na to kako je lepo bilo pre 15 godina i budi nesrećan.


No comments:

Post a Comment