Nema smisla,prijatelju.

Pre mesec dana desila se jedna vrlo nebulozna i za mene potresna stvar.
Ostavila sam bicikl ispred svoje zgrade preko noći, vezan, i kada sam ujutru izašla čekalo me je jedno neprijatno iznenađence. Sve je uredno bilo tu osim sica. Valjalo bi napomenuti da su mi ukrali i šipku od tog sica, da se ne muči čovek pri instaliranju sedala na neko drugo vozilo.
Jedna baka koja volontira na stepeništu naše zgrade i razume se u raspored dolaska i odlaska stanara, u sadržaj kesa za kupovinu i u bračne svađe koje se u zgradi događaju, nije znala da mi kaže ko je počinio ovaj zločin.

Imala sam momenat neverice u čovečanstvo ali sam imala i neki novac pa sam otišla da kupim novi sic i da omogućim svojoj guzici da se neometano i udobno vozi ulicama našeg prelepog grada.

Pre dve nedelje desila se još jedna nebuloza.
Ostavila sam svoj bicikl u podrumu koji se zaključava i takođe njega zaključala lancem sa brojčanikom tj. šifrom. Međutim, desila se ista stvar. Ujutru mog sica nije bilo.
I da, kao što se već i zaključuje, počinilac živi u zgradi.
Pritiska svetlo koje i ja pritiskam, penje se istim koracima kojima se i ja penjem.

Baka volonterka sumnja na jednog. Mene je prvo kao nešto interesovalo da se bavim ovom istragom. Sada sam već ostala bez volje za tim.

Ono što je najstrašnije u svemu ovome je da se bajsevi i njihovi delovi kradu svaki dan.
To nije samo krađa, to je jedan ekološki zločin.
Ovde su ljudi vrlo uporni i kreativni,bar kad je otimačina u pitanju.
Ni vaša dupeta više nisu sigurna.